Aktivnosti novosadskih građanskih inicijativa koje su nastajale kao reakcija na urbanističke planove uglavnom su bile ignorisane od strane javnog servisa RTV i Novosadske televizije, koja i dalje sebe naziva i gradskim medijskim servisom. Nakon konferencije za novinare, koju su građanske incijative (Ne damo Livadicu, Sačuvajmo Liman od betona i Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine) održale 14. juna, ovi mediji su promenili dotadašnju praksu i objavili izveštaje sa ovog događaja. Međutim, ti izveštaji su više delovali kao proglasi lokalne vladajuće partije, nego kao rad novinara. Jasna je bila namera da se javnost dezinformiše i dovede u zabludu kada je u pitanju delovanje ovih inicijativa.
Izveštaj kao faktografski novinarski žanr, temelji se na činjenicama i ima za cilj da informiše o nekom događaju. U sebi sadrži odgovore na pet osnovnih novinarskih pitanja uz koje idu i citati učesnika. Da bi izveštaj bio reprezentativan, potrebno je da novinar/ka prenese suštinu određenog događaja, odnosno da razdvoji bitno od nebitnog. U slučaju konferencije za novinare, to je ono najvažnije o čemu se razgovaralo. Novinari RTV i Novosadske TV nisu verodostojno preneli izjave učesnika konferencije, u svom izveštavanju pribegavali su izvlačenju iz konteksta onih izjava koje idu u prilog tezi da se govornici protive izgradnji vrtića i parkinga. Ni u jednom od ova dva izveštaja nismo mogli da čujemo niti jednu argumentovanu izjavu bilo kog od učesnika/ca o razlozima protivljenja njihovih inicijativa urbanističkim planovima.
Novosadska televizija je prenela komentare učesnice u diskusiji Biljane Simonović (Sačuvajmo Liman od betona) – da i Limanci nemaju gde da upišu decu na Limanu i da u „špicevima“ postoji potreba za parking mestima – i predstavila ih kao njeno zalaganje za izgradnju vrtića i garaže, ignorišući činjenicu da je sama učesnica došla kao predstavnica inicijative koja se protivi građenju spornih objekata. Kada se posluša celokupna izjava vidi se da je ova izjava uzeta iz konteksta i da je ovakvo izveštavanje tendenciozno. U samom izveštaju ni na koji način nisu prenete izjave profesora Lazetića iz kojih se jasno vidi zbog čega se ova građanska inicijativa protivi izgradnji ovih objekata. Svojim delovanjem, ali i izjavama koje u ovom izveštaju nisu prenete, predstavnici/e građanskih inicijativa su argumentovano izneli zašto se protive izgradnji spornih objekata, ali se u odjavi priloga izvodi „zaključak” da su učesnici „saglasni da su potrebna i parking mesta i vrtići na Limanima, a da se pojedincima ne sviđa da se baš tu gradi“. Siptomatično u ovom zaključku je to što su učesnici konferencije upravo kao predstavnici inicijativa „saglasni“ da su potrebni parkinzi i vrtići, a da se tek pojedincima, a ne udruženim građanima, „ne sviđa“ izgradnja ovih objekata. Sa druge strane, RTV u svom izveštaju navodi da svi učesnici u konferenciji smatraju da izgradnja vrtića na Limanu nije potrebna, ali navodi i „činjenicu“ da „mnogi mališani ne mogu da dobiju mesta u vrtićima“. Ovakav diskurs je ništa drugo do zamena teza gde se učesnicima u konferenciji pripisuje to da se protive izgradnji vrtića, a ne izgradnji konkretnog objekta na konkretnoj površini. Ovu zamenu teza smo prvi put imali priliku da čujemo od gradonačelnika Miloša Vučevića nekoliko nedelja ranije. I on je tada, kao i ovo dvoje novinara, aktivnost inicijativa sveo na protivljenje građenju vrtića i parkinga. Izveštaj se završava konstatacijom da bi se izgradnjom javnih garaža na Limanima značajno poboljšala situacija kada je reč o broju parking mesta i prenosi se izjava iz Urbanizma (ostaje nejasno da li je u pitanju Javno preduzeće ili Zavod) da zelene površine neće biti oštećene, čime se diskredituje argumentacija učesnika u konferenciji, a da se pritom ta argumentacija ni ne navodi.
Ovakvim izveštavanjem novinari se, od nekog čija bi dužnost morala biti objektivno informisanje na temelju poštovanja osnovnih profesionalnih kodeksa, svode na poslušnike i izvršitelje naloga gradskih vlasti. Zabrinjava i reakcija gradonačelnika koji u svojoj prethodnoj izjavi – koja je uzrokovala, ako ne i uredila ova dva izveštaja – oslobađa sebe odgovornosti pred građanima time što smatra da su se građani odrekli bilo kakvog učešća u pitanjima koje prepoznaju kao javni interes time što su izabrali sadašnju gradsku vlast.
To što ova dva medija izveštavaju na način na koji izveštavaju ne iznenađuje. Verujem da je pozicija novinara/ke u pomenutim medijima nezavidna, budući da su njihova primanja uslovljena zadovoljenjem interesa onih koji nad njima imaju kontrolu. I dok je Novosadska televizija pre tri godine prešla u privatno vlasništvo i time, barem zvanično, prestala biti gradski budžetski korisnik, RTV je i dalje javni servis građana. Ono što se često zaboravlja i na šta bi trebalo podsećati jeste da javni budžeti nisu budžeti vladajuće političke strukture, nego svih građana koji svojim plaćanjem poreza tu kasu i pune. I kao što bi gradska vlast trebalo da interese građanskih inicijativa vidi kao opravdanu zabrinutost građana za svoju i opštu dobrobit, a ne kao opoziciono delovanje, tako je i svaki novinar dužan da sve građane i građanke informiše u skladu sa pravilima profesije, stvarajući tako prostor otvorene društvene komunikacije i diskusije, a ne da odrađuje političke zadatke koje nalaže određeni partijski interes.
Damir Bojić
