Nikome nije prirođeno da živi bez doma, ostane sam i napušten. U pitanju je društveni sistem koji to omogućava, a na nama je da pokažemo da je solidarnost moguća, i da vratimo smisao životu onima koji su ostali sami.
Negiranje neće rešiti problem beskućništva, naprotiv. Dok god pravo na adekvatno i priuštivo stanovanje nije svakom zagarantovano ljudi će živeti i umirati na ulici i to je poraz svih nas. U poslednje dve nedelje troje ljudi je umrlo u beskućništvu u Novom Sadu; to je ono što znamo, a strahujemo da je broj stradalnika zapravo veći.
Statistika pokazuje da ljudi u beskućništvu žive 25 godina kraće od nacionalnog proseka; a da na svetskom nivou svaki dan oko 50.000 ljudi, većinom žena i dece, podlegne ekstremno lošim uslovima za život. Ove činjenice beskućništvo čine pitanjem od prioritetnog političkog značaja, već na biološkoj ravni. Svaka dalja nadogradnja u negiranju i marginalizaciji ovog problema podrazumeva učešće u ovom sistemskom, tihom i skrivenom zločinu nad ljudima koji žive u nemogućim uslovima. Zato je sistem taj koji je nastran i nepravedan, a ljudi koji se bore za svaki novi dan su njegove žrtve.
Pozivamo sve da se pridruže lokalnim inicijativama u borbi protiv beskućništva i da zagovaraju bezuslovno pravo na dom za sve.
BORBA ZA NOVO SUTRA
