Svakodnevno je političko: Politike mira

Ruska agresija na Ukrajinu nas je stavila u jednu tešku situaciju. Pre svega, rat se događa u senci učestvovanja svetskih sila, sa jasnim aluzijama na mogućnost upotrebe nuklearnog naoružanja. Opterećenost geopolotičkom racionalizacijom dešavanja u Ukrajini otežava drugačiji pogled na ovaj rat, pa i na ratove uopšte, a to bi podrazumevalo osećaj za one koji stradaju u ratu, koji su izloženi svakodnevnom strepnjom od rata ili su primorani da napuste svoje domove. Posledice ovog rata su u tom smislu već katastrofalne i trajaće dugo. Iako nismo direktno uključeni u ovaj rat možemo se zapitati šta je ono što možemo da uradimo u ovoj situaciji. Naravno, teško da možemo zaustaviti rat, ali ne moramo učestvovati ni u njegovoj reprodukciji tako što ćemo relativizovati strahote rata, njegovom navodnom opravdanošću – jer, nijedan rat ne može biti opravdan. Ipak, ne možemo ni deliti lekcije onima koji učestvuju u ratu i tako se brane od agresije, ali možemo učiniti nešto u svom okruženju, u neposrednim situacijama. Ovaj podkast je posvećen prevazilaženju rata, govorom o miru. Čemu nas mogu podučiti oni koji misle i zalažu se za mir?

Slušamo Gorana Božićevića, mirovnog aktivistu kojeg smo imali priliku da čujemo u okviru konferencije posvećene miru “Odgovorna sećanja i politike mira”, u organizaciji CK13, 12. novembra 2022. u Crnoj kući. Goran Božičević je hrvatski mirovni aktivista koji se već 30 godina bavi mirovnim aktivizmom. S drugim je aktivistima 1993. pokrenuo Volonterski projekt Pakrac, jednu od najzapaženijih mirovnih inicijativa u ratu u Hrvatskoj, u kojoj su strani volonteri u ratom podeljenom Pakracu pomagali ljudima s obe strane crte razdvajanja. Božičević je jedan od osnivača danas uglednog Centra za mirovne studije (CMS) koji je utemeljen 1997. godine, a i danas predaje na Mirovnim studijima CMS-a. Godine 1995. pokrenuo je projekt MIRamiDA, prve treninge izgradnje mira u zemljama bivše Jugoslavije. Među pionirima je rada na uključivanju branitelja i ratnih veterana u procese izgradnje mira. Od 2013. do 2020. često je boravio u Ukrajini, gdje mu je 2020. prevedena knjiga “Gradnja dijaloga – Izabrani primjeri rada na pomirenju u Hrvatskoj”. Sa grupom hrvatskim mirovnih aktivista, među kojima su Ana i Otto Raffai, Katarina Kruhonja, Sonja Kersten i Julijana Mladenovska Tešija, osnivao je Ustanovu za mirovno obrazovanje i delovanje.

Goran je govorio o politikama nenasilja, tačnije o mirovnim dogmama, pretpostavkama za mirovni aktivizam koje imaju relativno važenje, odnosno o nemogućnosti da se dođe do postulata za postizanje mira. Goran je sa nama podelio vlastite takozvane hipoteze o mirovnom aktivizmu do kojih je došao vlastitim iskustvom, a koje je podrazumevalo rušenja predrasuda. Iako pun iskustva, Goran je obazriv u “učenju” drugih, ističući da su ljudi ti koji nose potencijale za tarnsformativno delovanje u pravcu mira, i da za to nije potrebno znanje, već osećaj za pravdu. Svako može biti mirovni aktivista i to svako jeste dok god se bori i ne dozvoljava nasilje nad drugačijima i slabijima, poput taksiste koji ne dozvoljava seksističke, nacionalističke ili šovinističke viceve u svojim kolima.

Emisiju vodi i uređuje Ozren Lazić.