Književni klabing #235: Magda Sabo, Vrata

Na sastanku Književnog klabinga u sredu, 4. decembra razgovaraće se o romanu “Vrata” Magde Sabo.

Za roman “Vrata” Magda Sabo je 2003. godine dobila prestižnu francusku knjiženu nagradu “Femina” za strane pisce. Taj roman, objavljen 1980. godine, govori o odnosu žene pisca koja osvaja književnu nagradu i njene kućne pomoćnice. Objavljivanje knjiga Magde Sabo u Mađarskoj bilo je zabranjeno od 1949. godine, u vreme staljinističkog perioda.

“Objavljivanje romana VRATA predstavlja nesvakidašnju prekretnicu na mom stvaralačkom putu; osujetilo je sumnje koje su se nametale za vreme stvaranja. Kao prvo, neprekidno sam razmišljala koga će zanimati Emerenca Seredaš. Drugo, koga je briga za ispovest kojom umanjujem pozitivnu sliku moje malenkosti sastavljenu od krhotina ogledala koje ograđuju stešnjen prostor oko autora (pisca) kao i nepobitnu, a povređenu istinu. Emerenca koja je oduvek važila za mitološku pojavu izvela je svoju čaroliju: samo nedelju dana nakon novoobjavljenog izdanja priča o njoj nije mogla da se pronađe u prodaji. Od najveće intime satkanu poruku koju je knjiga prenosila primili su na sebe oni koji su svaku prepreku premostili na mom stvaralačkom putu: č i t a o c i. Starica koja je uz čišćenje staza zbrisala i probleme ljudi u nevolji, prešla je granice Mađarske. Njen lik je jednako poznat u Nemačkoj, na Severnom moru, u Švajcarskoj. Kao i u Njujorku. Zbog nje me posećuju stranci, stoje na mojoj terasi odakle se još vidi njen nekadašnji dom. Zatražili bi mi njenu fotografiju ili nešto što bi podsećalo na psa Violu.
Roman VRATA je na 34. jezika opravdao moju stvaralačku bit. Lenki Jablancai, mojoj biološkoj majci, podigla sam spomeni u knjizi „Starinska priča“. Nakon četvrt veka nisam ni sanjala da ću namiriti još jedan dug. Ipak, uradila sam to kroz roman VRATA. Iz ruku moje mrtve majke najbolji deo mene dospeo je među Emerencine, od rada deformisane prste – na dalje usmeravanje. Razumela bi svaku moju nedoumicu i bolje bi se snalazila na mom životnom putu od mene. Bilo bi nepošteno s moje strane da sam prećutala ono što sam pak ja saznala o njoj.

(Magda Sabo, najbolja i najpopularnija mađarska književnica, autorka romana VRATA, o svojoj knjizi)”

————————————
Magda Sabo (1917–2007) jedna je od najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih književnica. Objavila je preko pedeset književnih dela: zbirki pesama, romana, omladinskih romana, drama, priča, eseja i studija. Rođena je u Debrecinu, gde je stekla klasično obrazovanje. Književnu karijeru počela je kao pesnikinja. Turbulentne 1949. vest da je dobila prestižnu Baumgartenovu nagradu zatekla ju je na radnom mestu službenice Ministarstva vera i obrazovanja, da bi joj još istog dana, zajedno s vešću da joj je nagrada oduzeta, bio uručen i otkaz. Kao neprijateljski (klasni) element, bila je osuđena na silencijum i nije smela ništa da objavljuje sve do 1958, kada se okreće pisanju proze.

Dela Magde Sabo prevedena su na više od 40 jezika, a za svoj rad dobila je brojna važna nacionalna i međunarodna književna priznanja među kojima se izdvajaju nagrada Atila Jožef, Košut, prestižna francuska književna nagrada Femina za strani roman i Cévannes za evropski roman. Sabova je doživela i druge velike počasti: postala je počasna građanka Debrecina i Budimpešte, izabrana je za članicu Evropske akademije za nauku, a čak četiri njena romana, uključujući i Daljine, našla su se među sto najvažnijih mađarskih romana svih vremena. Nekoliko romana Magde Sabo pretočeno je u filmove.

Književni klabing je čitalački klub otvoren za sve ljubitelje knjige.
Knjige koje su se čitale u proteklih deset godina, možete pronaći u PDF formatu klikom na link.
Ukoliko želite da podržite rad kluba, to možete da uradite preko ovog linka.