Omladinski centar CK13 te poziva da se prijaviš za učešće na Seminaru alternativnih politika “O Kosovu” koji će se održati 13. i 14. maja 2023. u prostorijama Crne kuće 13.
Seminar vode Jasmina Lazović, Centar za primenjenu istoriju i Marko Milosavljević, Inicijativa mladih za ljudska prava, Srbija.
Dobrodošli su srednjoškolci, studenti, kao i osobe koje ne studiraju; zaposleni u privatnom ili javnom sektoru, u organizacijama civilnog društva i nezaposleni, zainteresovani za promišljanje i izgradnju društvenih alternativa.
Prednost će imati mladi do 30 godina, a odabir će se vršiti na temelju motivacije, obrazloženju prijave i korisnosti seminara za prijavljene.
Seminar je besplatan, a radni materijal, ručak i osveženje su obezbeđeni.
Prijave se vrše putem online formulara kojem možeš pristupiti klikom na sledeći link
Rok za podnošenje prijave je sreda, 10. maj u ponoć.
Svi prijavljeni će dobiti potvrdu o učešću sa agendom seminara na e-mail u četvrtak, 11. maja.
O seminaru
Pitanje statusa Kosova je predmet višedecenijskog konflikta obeleženog etnocentrizmom, državnom represijom, progonima, kršenjima ljudskih prava i ratnih sukoba između Srba i Albanaca.
Mitski narativi o Kosovu kao teritoriji na koju Srbija polaže istorijsko pravo, slika Srbije kao viševekovne žrtve albanskog terora i Albanaca kao najvećih neprijatelja Srba, potiskuju iz kolektivnog sećanja istoriju nasilja Srba nad Albanacima, kao i činjenice da je pitanje Kosova uvek bilo politički zloupotrebljavano, i da trenutno teškom položaju Srba na Kosovu podjednako doprinose kosovske institucije i srpska vlada.
Priznanje nezavisnosti Kosova – te “najskuplje srpske reči”, “nebeske otažbine”, “srca Srbije” – je tabu i kamen razdora na kojem pucaju politički savezi, na osnovu kojeg se ljudi dele na patriote i izdajice i zarobljavaju ratnim narativima 90-ih.
Šta uopšte znamo o Kosovu mimo vladajućeg narativa i nametnute mitomanije? Kako i na osnovu čega gradimo naše mišljenje o trenutnim dešavanjima koje se tiču odnosa Srbije i Kosova?
Ovim seminarom želimo da dekonstruišemo ratni narativ kojim se Kosovo svodi na srpsku teritoriju i da otvoreno razgovaramo sa uverenjem da je sporazum moguć samo kroz suočavanje sa zločinima i pomirenje. U cilju doprinosa miru, seminar kritički propituje stereotipe o Albancima, pruža kontekst za razumevanje dvosmernog odnosa nasilja između ova dva naroda, kao i pregled dosadašnjeg toka pregovora o statusu Kosova, otvarajući prostor za mišljenje o postizanju mira.
Program seminara
SUBOTA | 13. maj| 10.00 – 16.00
- Razmena mišljenja i viđenja na teme poput:
– Kosovo je Srbija
-Tokom oružanog sukoba na Kosovu stradalo je više Srba nego Albanaca
– Srbija je priznala Kosovo Ohridskim/Briselskim sporazumom - Kosovo u kontekstu raspada Jugoslavije – fokus na dešavanja na Kosovu od 1980-te do završetka NATO bombadrovanja, uključujući i etnički motivisano nasilje nakon povlačenja srpske vojske i policije sa Kosova nakon Kumanovskog sporazuma
- Pregovori o statusu Kosova 2000-2023 – pregovori pre i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, sa fokusom na Briselski i Ohridski sporazum, predstavljanje predloga za uspostavljanje Zajednice srpskih opština
NEDELJA| 14. maj| 10.00 – 16.00
- Stereotipi i predrasude prema Albancima, mitovi o Kosovu, njihovi koreni i posledice na dnevno-političkom nivou, i u svakodnevnom životu
- Saradnja između Srba i Albanaca kroz civilno društvo i kulturu, mogućnosti za saradnju između različitih sektora
- Mladi u procesu izgradnje mira – projekcija dokumentarnog kratkog filma „Personal Maps“ uz diskusiju
O voditeljima seminara
Jasmina Lazović, koordinatorka razmena i saradnje s Kosovom, Hartefakt suosnivačica i programska saradnica, Centar za primenjenu istoriju. Diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 2007. godine je aktivna u oblasti suočavanja s prošlošću na Zapadnom Balkanu. Gotovo 10 godina je radila u regionalnoj organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava (s kancelarijama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji) na programima koji se bave tranzicionom pravdom, nasleđem prošlosti i regionalnom saradnjom. Suosnivačica je beogradske organizacije Centar za javnu istoriju, članica transevropske mreže praktičara u oblasti memorijalizacije – Memori Lab, alumna Alijanse za istorijski dijalog i odgovornost (Univerzitet Kolumbija), programa profesionalne razmene Kosova i Srbije (Balkan Trust for Democracy), kao i drugih programa organizacija poput Robert Bosch Stiftung i Centar za uporedne studije sukoba. U periodu od 2017. do 2022. radila je kao Global Research Manager u danskoj organizaciji Freemuse koja se zalaže za umetničke slobode. Njen rad se odnosio na dokumentovanje slučajeva u kojima se umetnici suočavaju sa sudskim procesima, fizičkim i digitalnim nasiljem, kao i cenzurom zbog svog umetničkog rada ili ličnog identiteta. Od 2023. godine zaposlena je u Hartefaktu na programima razmene, regionalne saradnje i suočavanja s prošlošću, s posebnim naglaskom na pitanjima odnosa Kosova i Srbije.
Marko Milosavljević, rukovodilac istraživanja i zagovaranja, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, politikolog čija su osnovna interesovanja tranziciona pravda, kultura sećanja i glorifikovanje ratnih zločinaca na teritoriji bivše Jugoslavije. U domen njegovog interesovanja spada i nekažnjivost nasilja ekstremno desničarskih organizacija i grupa. U prvim godinama rada, Marko se bavio monitoringom poštovanja prava zatvorenih lica, slobodom okupljanja i standardima pravičnog suđenja u Srbiji. Bio je uređivač na publikaciji „Kosovska hronologija (1974-2017)” (2018), kao i jedan od autora publikacije i sajta “Rat u Srbiji: Jeste se desilo” (2020). On je i koautor analize iz 2021. godine koja je nastala u okviru rada Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 pod nazivom “Efikasnost mehanizama institucija Srbije i Kosova u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu u periodu od 2016. do 2020. godine”. Jedan je od ko-autora zbornika tekstova “Knjiga sećanja: Ratni zločini u Crnoj Gori ” iz 2021. godine na temu otmice u Štrpcima. U 2022. godini bio je ko-autor i urednik izveštaja “Odnos prema ratnim zločinima u izbornoj kampanji 2022. godine”.
