Zero Waste Montenegro organizovao je studijsku posetu u Podgorici od 7. do 9. oktobra 2025. Studijska poseta je okupila predstavnike, volontere, saradnike i aktiviste partnerskih organizacija s ciljem razmene iskustava, upoznavanja dobrih praksi i jačanja saradnje u oblastima ekologije, održivog razvoja i omladinskog angažmana.
Tokom tri aktivna i inspirativna dana, posetili smo Urbanu baštu u Podgorici gde nam je predstavljen nastanak i model funkcionisanja zajedničke bašte, njeni ciljevi i aktivnosti, s posebnim naglaskom na kompostiranje u zajednici i permakulturu koju bašta primenjuje. Obišli smo Društveno-kulturni centar Pomorandža koji vode mladi ljudi organizujući događaje i programe u zajednici. Boravili smo u Kampu Ćuk i učestvovali na radionici crnogorske vizuelne umetnice Milene Živković koju je umetnica osmislila unutar svog ekološko-umetničkog projekta “Mentalna ekologija”.
Posetili smo i Kreativa Hub u Podgorici, prostor koji okuplja mlade, kreativce i inovatore s ciljem razvijanja održivih ideja i poslovnih inicijativa. Tokom posete učestvovali smo na radionici upcyclinga, i od starog i odbačenog tekstila napravili nove torbe.
Program je bio ispunjen šetnjama kroz brojne parkove Podgorice i obalom ušća reke Ribnice u Moraču, i razgovorima o ekologiji, duhovnosti, hrani, poeziji, muzici, sinesteziji i ideasteziji. Poseban utisak nam je ostao od večernjih razgovora o prirodi, naročito o telosu prirode (“sva zemlja teži da postane šuma”). U svetlu ove težnje sve prirode, posebno kada se ona spozna kroz konkretne primere izuzetnosti drveća (dugovečnost Ginka, na primer), ili kroz činjenicu da je dovoljan trenutak da se šuma uništi, i tri ili četiri stotine godina da se ona sama obnovi u prirodnu šumu, postavlja se pitanje o ljudima – o našim težnjama i motivima naših postupaka. Tada jasnije vidimo koliko su nam izvorne jednostavne težnje za životom kidnapovane od strane društvene logike življenja na račun drugih ljudi i drugih bića. Iskazi kao što su “Povratak prirodi” i “život u harmoniji sa prirodom” mogu biti to što jesu – isprazni frazeologizmi iz repertoara popularne psihologije samopomoći ili iz repertoara mita o navodnom primordijalnom načinu života čoveka u prirodi – ili mogu postati fokusi za vođenje u kritičkoj samorefleksiji o sopstvenoj prirodi: Ko ili šta težim(o) da postanem(o)?
Ovaj događaj je realizovan u okviru projekta ‘’THE STORY OF THE 1.5°C LIMIT – Solutions and storytelling of youth from Western Balkan’’ i sufinansiran je od strane Evropske unije. Glavni cilj projekta „THE STORY” je jačanje kapaciteta mladih i organizacija koje rade s mladima iz regiona Zapadnog Balkana, kako bi razumjeli i zagovarali rješenja za ekološku krizu koristeći građansko obrazovanje i umjetnost, naročito književnost.
