Seminar alternativnih politika na temu “Mogućnosti i izazovi u radu sa osobama u situaciji beskućništva” održan je 28. i 29. maja 2022. u Crnoj kući, u organizaciji Omladinskog centra CK13. Seminar su vodile Milica Jocić i Katarina Bogdanović, specijalne psihološkinje koje su trenutno angažovane u radu sa osobama u situaciji beskućništva u okviru humanitarne organizacije Adra.
Predloženi program seminara polaznicima je pružio uvid u konceptualni okvir beskućništva kao društvenog fenomena, konceptualni okvir sistema socijalne zaštite u Srbiji koji (ne)omogućuje dalju nadogradnju u pružanju socijalne pomoći za ove višestruko ugrožene i diskriminisane ljude. Takođe, voditeljke su iz svoje iskustvene ekspertize podelile znanja i iskustva u polju terenskog rada sa ljudima u situaciji beskućništva, akcentuirajući principe rada koji su neophodni za očuvanje integriteta i prava osoba u nevolji, ali i onih principa koji omogućavaju zaštitu kapaciteta i moći onih koji direktno rade sa beskućnicima.
Osim izlaganja i disksusije, seminar je uključio i vežbe iz domena prepoznavanja privilegija/deprivacije koje su svojstvene različitim društvenim pozicijama, postavljanja granica u radu sa korisnicima, postavljanje prioriteta potreba za ljude u situaciji beskućništva i simulaciju medijacije sa nepristupačnim institucijama. Imajući u vidu intersekcionalnost problema beskućništva, odnosno isprepletanost različitih vidova diskriminacija koje se očituju u radikalnoj situaciji bivanja bez sigurnog i adekvatnog doma, nedostatnost postojećeg sistema socijalne zaštite (postojeći zakonski okviri ne prepoznaju beskućništvo kao nepovoljnu društvenu situaciju), i nepristupačnost institucija, prisutni su se usaglasili oko činjenice da revitalizacija beskućnika mora podrazumevati set različitih komplementarnih pomoći (psiholoških, pravnih,institucionalnih, ekonomskih, materijalnih) koja je nemoguća bez sistemske podrške i holističkog pristupa.
U tom svetlu, razgovaralo se o alternativnim vidovima samoorganizovane socijalne pomoći koja je najčešće kratkotrajna i dugoročno neodrživa. Učesnici su se usaglasili da ako pođemo od pretpostavke da su ljudi najbitniji resurs koji društvo ima, i da socijalno uključivanje beskućnika zahteva enormne resurse, da je neophodno zagovorati sistemsko preveniranje pada u beskućništvo. S obzirom da su seminar pohađali ljudi već angažovani u radu sa osobama u situaciji beskućništva, psiholozi, i socijalni radnici zaposleni u institucijama, procenjujemo da je seminar doprineo proširenju prostora razumevanja beskućništva i ohrabrenja za rad na njegovoj prevenciji.
