Publikacija: PRAVO NA MIR
Eseji mladih o nesuočenoj prošlosti, neizvesnoj sadašnjosti i željenoj budućnosti
Omladinski centar CK13, 2025. Novi Sad
Uredili: Ozren Lazić, Borislav Prodanović
Dizajn i grafička obrada: Omladinski centar CK13
Crtež na koricama: Anica Ilijin
Štampa: Kalu ns
Tiraž: 500
Iz uvoda:
Zbornik eseja Pravo na mir: Eseji mladih o nesuočenoj prošlosti, neizvesnoj sadašnjosti i željenoj budućnosti sadrži odabrane tekstove mladih autora/ki iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske koji su se odazvali na poziv za dostavljanje radova koji smo zajednički raspisali sa Centrom za mlade “Kvart” iz Prijedora i Inicijativom mladih za ljudska prava – Crna Gora. Pozivu se odazvalo ukupno sedamdesetčetiri autora/ki između dvanaest i trideset godina.
Čitajući pristigle radove, osetili smo da su mladi autori već time što su se odazvali na ovaj poziv, misaono i emotivno se angažovali oko teme i kreativno investirali u pisanje, nesumnjivo i doprineli izgradnji mira. Imajući uvid u celinu pristiglih radova, naš je utisak da mladi koji su se odazvali ovom pozivu čine zajednicu entuzijasta posvećenih izgradnji mira u regionu.
Tema poziva – Pravo na mir – je sa naše strane svesno postavljena široko, kako bismo otvorili prostor za jedinstvenu artikulaciju i podstakli mlade da iznesu lične stavove, poglede, priče i iskustva. Svi pristigli eseji pokazali su poznavanje teme u širokom smislu, a među njima su se posebno izdvojili eseji koji su nastali kao odraz autentične zainteresovanosti za temu, ličnog iskoraka u izlaganju teme i autentičnog pristupa problemu dostizanja mira u vlastitim životnim situacijama.
Navedeni momenti su određene eseje izdvojili za najuži izbor. U daljem razmatranju i donošenju odluke o konačnom izboru rukovodili smo se podudaranjem preporučenih izbora eseja od strane članova udruženja (CK13, KVART, YIHR) koji su učestvovali u odabiru. U nekim drugim konstelacijama konačan izbor bio bi možda drugačiji, s obzirom i na to da društvena realnost različito rezonira u nama i među nama. Iz ovog razloga, konačan izbor nije definitivna ocena vrednosti pristiglih radova, već naša zajednička odluka proistekla iz onoga što smo videli, mislili i osećali dok smo čitali eseje, za šta preuzimamo odgovornost.
Značajan broj pristiglih eseja referiše na trenutnu društvenu i političku krizu u Srbiji. Dubina ove krize se ukazala u rani društva koja se otvorila tragedijom na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je usled pada nadstrešnice na rekonstruisanom staničnom objektu život izgubilo šesnaest osoba, većinom mladih. Ovaj događaj, koji se desio tek nekoliko meseci nakon svečanog otvaranja rekonstruisane stanice, uzrokovao je širok talas pobune studenata i građana koji su uzrok tragedije prepoznali u problemu sistemske korupcije i započeli istrajnu borbu za pravedno društvo sa zahtevom za krivičnom, političkom i moralnom odgovornošću svih koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem odgovorni za masovnu smrt. Mnogi autori eseja, ne samo iz Srbije, već iz čitavog regiona, reflektovali su ovu društvenu traumu i njene političke i moralne implikacije u kontekstu mira, što ukazuje na to da mladi smisao mira i proces izgradnje trajnog mira autentično prepoznaju upravo u dvema ključnim dimenzijama: u suočavanju i odgovornosti. Potpuno suočavanje s istinom o onome što se dogodilo je jedini zalog mirne i pravedne budućnosti. To što ova refleksija, trauma i empatija predstavljaju zajednički i deljeni doživljaj mladih širom regiona ukazuje na to da istinski put mira jeste put poštovanja žrtava kroz istovremeno osećanje nerazdvojive jedinstvenosti i univerzalnosti situacije stradalih.
Dok svedočimo zanosu mladalačke i građanske gnevne nade da društvo može i mora da bude drugačije, svedočimo i najopasnijem izazovu koji preti da ugrozi zahtev za pravedno društvo u samom motivu tog zahteva – nacionalizmu. Nacionalizam se u svojoj podmuklosti predstavlja i nudi kao uobraženo osećanje izuzetnosti i odatle kao pravo na izuzimanje od odgovornosti i opravdavanje naših raznih nagodbi sa savešću. O izazovu nacionalizma progovaraju mnogi mladi autori odabranih eseja, upozoravajući da se mirnija i pravednija budućnost ne može graditi uz zadržavanje korumpiranog odnosa prema prošlosti. Onoliko koliko prošlost devedesetih i dalje ostaje nesuočena i nerazrešena, bilo kroz neznanje ili poricanje, toliko nasleđene rane ostaju otvorene i bivaju sve dublje i bolnije.
Mladi koji su rođeni sa nasleđenom nezalečenom traumom prethodnih generacija odbijaju da predaju svoj život usudu prošlosti koja se ponavlja. Eseji predstavljeni u ovom zborniku su glasovi tih mladih. Bilo da su analitički ili afektivni, bilo da govore o ličnim i anegdotalnim situacijama ili o strukturnim problemima, ovi glasovi govore kroz opredeljenost za isceljenje i kroz ličnu angažovanost i investiciju.
Politički karakter takve opredeljenosti vidljiv je u prizorima spontane međunacionalne i međuverske solidarnosti probuđene u kontekstu društvene pobune mladih u Srbiji i prijema te energije širom regiona. Ipak, ova inicijativa za sabiranje razmišljanja mladih o miru dešava se u složenom kontekstu intenzivnog suočavanja sa nasleđenim konfliktima u našem regionu kao i suočavanja sa izazovima tekućih ratnih sukoba u svetu koji nose pretnju po globalni mir: trideset godina od genocida u Srebrenici i trideset godina od Dejtonskog sporazuma kojim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini, naša društva se i dalje suočavaju sa nacionalizmima koji prete da ugroze mir u regionu: narušavanje ustavnosti Bosne i Hercegovine kroz separacionističke tendencije rukovodstva Republike Srpske; zabrane antiratnih događaja u Hrvatskoj i otvoreno i masovno slavljenje ustaštva; uporno sabotiranje procesa normalizacije odnosa Srbije i Kosova; porast državnog terora protiv građana u Srbiji uz angažovanje policijskih snaga (koje danas nad građanima i studentima u Srbiji vrše brutalno nasilje, nalik (ili ni nalik) brutalnosti koju je srpska policija do juče sprovodila nad studentima i građanima na Kosovu (da bi danas i sami ti mladi i pobunjeni građani u Srbiji koji zahtevaju za sebe pravednije društvo i pravo na mir, srpskoj policiji poručivali ‘idite na Kosovo’, nesvesni (ili upravo svesni) šta time poručuju). Uz tu nacionalističku mržnju koja je upravo usled nesuočene prošlosti duboko normalizovana u našem društvu, građanska borba za pravednije društvo obeležena je i normalizovanom homofobijom, mizoginijom i specizmom, bez momenta kritičke samorefleksije u vezi sa pitanjem sa kojim pravom i kojim sredstvima zahtevamo pravdu za sebe dok aktivno isključujemo druge. Uporedo, dok razorna ruska invazija na Ukrajinu još uvek traje, danonoćno govoto četiri godine, i dok izraelska država sprovodi genocid nad palestinskim narodom u Gazi, Srbija (koja beskrupulozno prodaje oružje Izraelu i Ukrajini), učestvuje na samitu svetskih moćnika u Kini, uz Rusiju, Severnu Koreju, Belorusiju, Slovačku i druge nedemokratske zemlje, gde se osamdesetogodišnjica od pobede nad fašizmom i završetka Drugog svetskog rata obeležava manifestacijom superiornosti i destruktivnosti vojne moći.
U kontekstu svega pomenutog, u vreme izlaska ove publikacije je zgusnuta hronika sverastućeg nasilja, kada se i kontekst svakodnevnice sve više usložnjava prožimanjem nemira i nasilja na svim nivoima, od međuličnog, do institucionalnog, državnog i međudržavnog. U tom smislu, objavljivanje ove publikacije već kasni u odnosu na vreme pisanja eseja – toliko je novih povoda o kojima bi se moglo pisati da je zaista moguće da bi autori čiji su tekstovi odabrani za ovaj zbornik možda u ovom trenutku odabrali drugu problemsku temu i napisali drugačiji esej. Upravo zbog toga, značaj ove publikacije je za nas upravo u tome što su u njemu sabrani glasovi protiv rata i njegovih apologeta, i što, u tom smislu, ova knjiga predstavlja autentično svedočanstvo vremena u jedinstvenom trenutku – kada okupiti se u mirovnoj agendi postaje sve izazovnije.
Zbog toga smo u ovoj publikaciji – koju vidimo upravo kao udruživanje u mirovnoj agendi – esejima mladih autora pridružili i tekstove osoba koje je slična potreba za celovitošću/isceljenjem i slična angažovanost i predanost davno opredelila da svoj život posvete promišljanju mira i aktivnoj borbi za izgradnju i očuvanje mira u regionu. Ovde im se svesrdno zahvaljujemo: hvala Vanji Šumić, Slađanu Tomiću, Zoranu Rakočeviću, Mirzetu Luboderu, Marku Milosavljeviću i Milošu Uroševiću.
Udruživanjem mišljenja i osećanja formulisanim na različitim pretpostavkama i iskustvima različitih generacija, sebe više približavamo celovitijoj slici, učeći se razboritosti koja nam je potrebna da bismo mogli odgovorno misliti transformaciju traume i razrešenje krize, a, pre svega, svoju sopstvenu ulogu u ovim procesima, i to najpre u smislu našeg odnosa prema drugom i drugačijem.
Svakim jutrom, izdradnja mira započinje načinom na koji otvaramo vrata i izlazimo u svet i u susret drugima. Taj izlazak i susret se nekad dešavaju na misaonom planu, na primer, otvaranjem i čitanjem knjige i susretom s drugim koji nam se obraća.
Naša nada je da ovaj zbornik eseja može biti ta knjiga, a vi ta osoba kojom započinju razgovor i mir.
Ozren Lazić
Borislav Prodanović
