Aktuelno Hrabrost je zarazna

Meri Dejli: Hrabrost da se Bude i Ode

Metapatrijarhalno Lavirintsko Putovanje Egzorcizma i Ekstaze Meri Dejli

Milena Milojević i Borislav Prodanović

 

„Ja vaše knjige nisam čitala; ja sam ih plesala”. Ovo je jedno od mnogih svedočanstava čitateljki o snažnom doživljaju pri čitanju knjiga američke radikalne lezbejske feministkinje Meri Dejli (Mary Daly). Za Meri Dejli je to bilo svedočanstvo da su njene reči zaista njihove. Moć tih reči je u značenjima i zvučanjima koja u nama bude/uzbuđuju O-Sećanja naših sopstvenih znanja i pouzdanja potisnutih u podsvest i zaborav. Svoju Veštinu kao teološkinje i filozofkinje Meri Dejli je videla u tome da oteta, negirana i zaboravljena znanja i jezik vrati ženama i pomogne uvid/ostvarenje izvorne metapatrijarhalne istine/stvarnosti. 

Na svojim počecima, feministička teologija i filozofija Meri Dejli prepoznatljiva je po kritici ikoničke predstave Boga kao muškarca, predstave koja, utisnuta u strukture podsvesti, pruža potporu društvenim strukturama patrijarhata. Njena dela usmerena su ka rušenju apsolutizovanih i ontologizovanih koncepcija muškarca, najpre u religijskoj kulturi koja ju je neposredno okruživala – zapadnom hrišćanstvu, ali tranzitivno i u svim patrijarhalnim religijama i mitovima. 

Meri Dejli odbacuje pokušaje da se pojam Boga predstavi kao da transcendira polnu podelu; predstava/pojam Boga kao muškarca nužno hijerarhizuje polnu razliku i univerzalizuje muško iskustvo kao jedino ispravno ili jedino celovito ljudsko iskustvo, što istorijski proizvodi i održava negiranje iskustva žena i opravdava podređenost ženskog pola koji je po patrijarhalnom mitskom predanju inherentno pogrešan i manjkav. Društvenu logiku takvog simboličkog poretka Meri Dejli je iskazala u svojoj čuvenoj kritičkoj formuli obogotvorenja muške suštine: „Ako je Bog muškarac, onda je muškarac Bog”.

„Sveti poredak” falokratije – sveobuhvatni simbolički sistem koji patrijarhat štiti od pretnje oslobođenja žena – isfabrikovan je od podsvesnih niti koje prate ovu društvenu logiku. Stoga odricanje od falokratije podrazumeva radikalna/iz-korena preokretanja izokrenutog simboličkog i jezičkog poretka, koji, prema analizi Meri Dejli, nije rezervisan samo za religiju. Logika religijskog veličanja i slavljenja muške dominacije prevodi se u kontinuum svakodnevnog patrijarhalnog nasilja koje u svim svojim oblicima podrazumeva otuđenje, negiranje i komadanje Sopstva žene kao preduslova održavanja muške nadmoći. 

Ovaj kontinuum jednako čine seksualno nasilje, seksualno ropstvo žena i devojčica u prostituciji i pornografiji, lažno obećanje transcendencije polne podele i obmanjujuća afirmacija ženske egzistencije u seksualizovanom ženskom identitetu/ulozi, kao i onesposobljavanje promene uslova života žena raznim duhovno/psiho-terapijskim praksama koje ženu zadržavaju zarobljenom u pacijentnom stanju (stanje podnošenja nesreće i patnje mirno i bez negodovanja).

Snaga analize egzistencije žena, kako je sprovodi Meri Dejli, nalazi se upravo u uvidu da u svim oblicima obespravljenja i ugnjetavanja žena „ono o čemu se radi je religijsko stradanje, jer se sukob zbiva na nivou suprotstavljenosti bića i nebića”. U svetlu takvog uvida, kontinuum patrijarhalnog nasilja Meri Dejli sagledava u njegovoj totalnosti: postoji istorodnost i povezanost između nasilja nad ženama i nasilja nad svim drugim Drugima, životinjama, prirodi, Zemlji − u pitanju je muško nasilje kao izraz elementarne mržnje prema biću.

Prema analizi u Gin/Ekološkim terminima Meri Dejli, suština „svetog poretka” patrijarhata je nekrofilija, obožavanje smrti, sa konačnim ciljem uništenja sveg života. Razmere patrijarhalne mržnje i zavisti prema životu su planetarne, a pojam koji imenuje metafizičku i materijalnu realnost života u patrijarhatu je pakao, „mesto mučenja” i „prebivalište mrtvih”.

Povezanost opisane politike i ontologije patrijarhata osveštana je vladajućim i sveprožimajućim androlatrijskim jezikom, jezikom veličanja i služenja lažnog boga-muškarca. Kako ističe Meri Dejli u svojoj filozofiji oslobođenja žena, „oslobođenje jezika je u korenu spojeno sa oslobođenjem naših Sopstava”. Stoga, za Meri Dejli, prevashodni postupak suprotstavljanja stanju posednutosti patrijarhatom jeste egzorcizam jezičko-simboličkog sistema percepcije i značenja koji pruža (na način da uslovljava) podudaranje mita i stvarnosti. Tu oblast privida i obmana Meri Dejli naziva prednji plan, gde sakramentalno dejstvo imaginativne „istine” patrijarhata zahteva žrtvenu vernost i poslušnost žena, odnosno, njihovu duhovnu smrt − smrt Divljeg, Nezavisnog Sopstva. Izlazak iz stanja „pseudo-prisutnosti” i „ontološkog odsustva” života u prvom planu podrazumeva otpadničku nevernost i devijantnu neposlušnost koje su strasti Ontološke Požude. Iz te ostrašćenosti u ženi se rađaju Hrabrost da Bude i Hrabrost da Ode, koje je, Prisećanjima i Prizivima njene Izvorne celovitosti, vode sve dublje u Pozadinu, ka isceljenju podeljenog Sopstva. 

U procesu egzorcizma Jahvea patrijarhata, Meri Dejli Bogu odriče ne samo muški pol, već i ontološki status entiteta na koji se može referirati imenicom, i postavlja na njegovo mesto Glagol svih Glagola – Biće-vati, ekstatično z-bivanje u kojem živimo, volimo, stvaramo i jesmo.

Učešće u Biće-vanju podrazumeva iz-skok iz ništavila falokratskog sistema u Biće-Očaravajući susret sa neiscrpnim Drugim u kojem učestvuju istinsko Sopstvo žene i svi drugi Drugi – životinje, biljke, mora, sunce, mesec, zvezde. U ovoj radikalno ekološkoj feminističkoj kosmologiji, suština iste jeste Kvintesencija – dinamično, ujedinjujuće i živo prisustvo Vaseljene koje ekstatički prožima svu prirodu i sva bića. Politički princip koji nas vodi/oslobađa za kvintesencijalno iskustvo/život je Biofilno Povezivanje/Komunikacija – Požudno spajanje Stihijskih sila i učešće u vaseljenskom razgovoru svih Stihijskih bića.

Ontološki sadizam patrijarhata u svojim različitim oblicima može suzbiti ali ne i uništiti intuiciju kvintesencijalne celovitosti našeg Izvornog Sopstva. Kao O-Sećanje Sebe Sada i Ovde, na primer, u impulsima Besa, Sreće, Mašte, Kreativnosti, Sanjanja, Nadanja, ova intuicija upućuje na potrebu za separacijom, kako bi se Novo Vreme i Novi Prostor mogli ostvariti. 

Radikalno feministički separatizam je nužan uslov stvaranja drugačije realnosti u kojoj se može prevazići fragmentacija Sopstva Žene proizvedena životom u falokratskom sistemu i pripadanjem institucijama patrijarhata. Samo-ženski prostori jesu jedino slobodno područje stvarnosti, kao i prvi i suštinski korak ka iskoraku iz falokratskog poretka.  

Sve koje živimo živote žena prepoznajemo u sebi očajničku potrebu da pobegnemo iz ovog poretka u drugu/drugačiju stvarnost. Sa intuicijom našeg Izvornog Sopstva dolazi i uvid da se naši životi ne iscrpljuju u borbi protiv patrijarhata u prednjem planu, već da postoje Metapatrijarhalne dimenzije stvarnosti u Pozadini u koje smo dobrodošle da izbegnemo, kao i Arhajske Budućnosti kojima se možemo na-dati i radovati. 

Putnice koje su Iskoračile ka ovim dimenzijama postojanja ostaju posebno Čulne/Osetljive za bol i patnju istinski živih bića u zoni otuđenja kakav je elementarni svet prednjeg plana patrijarhata. Kada se Istinitost takvog življenja oslobodi parazitskog stiska prednjeg plana, njene strepnje, osetljivost i ranjivost jačaju u Hrabrost da se Ode iz Stanja Separacije od Biofilne svrhovitosti u Drugo Područje Preobražja, u Stvarni Svet.

Za Meri Dejli, put spoznaje/stvaranja tog Drugog Sveta je življenje Radikalnog Feminizma

Na tom putu, reči Meri Dejli nam se obraćaju na čudesan i očaravajući način, kao Stihijski Zvuci Drugosti koji bude Čežnju za Biće-vanjem, pozivajući žene da krenu na Putovanja Egzorcizma i Ekstaze.

Izvirući i uvirući u biće-vanju, pojmovi Meri Dejli su rušilački, ludački, divlji i ekstatični, dok u zajedništvu čine pojmovlje koje ima karakter vrtloga čija se devijantna energija neprestano pojačava u beskonačnom o-kretanju u širine i dubine oslobođene i smele imaginacije/egzistencije. Vrtlog pojmovlja je ekscentričan, nastran, u smislu da nije fiksiran ni u jednom referentu (principu, normi, kategoriji, standardu, pretpostavljenom otkrivenju ili autoritetu), već neprestano zastranjuje smerovima kojima se biće događa. U takvom spiralnom kretanju, pojmovi trepere, susreću se, dodiruju, spajaju, prepliću, i tako sadejstvuju u kreiranju Izvorne Stvarnosti − kroz ironiziranja, otkrivanja i oslobađanja zabranjenih, uzdržanih, osramoćenih i okrivljenih značenja, i kroz iskrenja novog smisla.

Želja za prevođenjem i objavljivanjem tekstova Meri Dejli potiče iz potrebe da čujemo i osetimo njene/naše reči i uvide, i d-oživimo istinu sopstvene najdublje intuicije koja nas zove na put spoznaje/stvaranja Drugog Sveta, na življenje Radikalnog Ekološkog Feminizma. Naše svedočanstvo je da se pri čitanju Meri Dejli, učešćem u vrtložnom kretanju njenog radikalnog Biće-mišljenja, događa buđenje O-Sećanja Božanske Iskre unutar celovitog Sopstva i uzbuđuje Izvorna Požuda za Životom. Otkrivamo Kvintesenciju, koja je Krajnja Harmonična Celovitost Vaseljene i Izvor Ushićenosti. U tome je i naša nada u vezi sa predloženim izborom i prevodom tekstova, da je moguće i u ovako suženom izboru tekstova i prevodu koji nije ispravan, već iskrivljen, nije definitivan, konačan, fiksiran, već otvoren za dalja kretanja i zastranjivanja, osetiti Ushićenje, pre-Poznati Sebe u svojoj celovitosti i snazi, i slediti Sebe u dalja čitanja-slušanja-proricanja, probijajući patrijarhalne tabue i obmane. San nam je da će tekstovi koji slede podstaći žene koje ih čitaju na izumevanje plesa kojim se odlazi sve dalje u Pozadinu i dublje u Divljinu, u Metapatrijarhalnu stvarnost gde se povezuju Sopstva žena, biljaka, planeta, zvezda, životinja i svih drugih Drugih.

 

________________________

 

Knjigu “Meri Dejli: Hrabrost da se Bude i Ode” koju su preveli i priredili Milena Milojević i Borislav Prodanović izdaje Omladinski centar CK13 u okviru edicije “Hrabrost je zarazna” u sklopu projekta “Hrabrost je zarazna: Jačanje feminističke svesti i aktivizma u Novom Sadu i Srbiji” i uz podršku Američke ambasade u Beogradu.