Drugog dana regionalne konferencije „Specijalni rat“ program je otvoren panel diskusijom „Mišljenje i stvaranje odnosa civilno društvo – građanske inicijative – država”. U panelu su govorili predstavnice i predstavnici građanskih inicijativa i organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije: Maida Bilal i Tahira Tibold iz „Žena Kruščice“, Alma Midžić iz „Crvene“ (Sarajevo), Robert Faber iz platforme „Zagreb je naš“ i Ozren Lazić iz Omladinskog centra „CK13“. Panelom je moderirao Borislav Prodanović iz kolektiva „CK13“.
U analizi odnosa koji je bio tema panela, primetna je povezanost i saradnja civilnog društva i građanskih inicijativa s jedne strane i države sa druge strane. Država je represivna, ne sarađuje i uporno diskredituje svaki oblik građanskog organizovanja. Na taj način, organizacije civilnog društva i građanske inicijative postaju prirodni partneri u zastupanju javnog interesa koji državni aparat redovno previđa i prilagođava privatnom i partijskom.
Dobar primer jedne takve saradnje jeste građanska inicijativa „Žene Kruščice“, kojima je podršku pružila organizacija „Crvena“.
“Investitori u sprezi sa policijom koriste sve moguće načine da pritiskaju i zastraše „Žene Kruščice”. „Crvena” se tu uključila kroz obezbeđivanje pravne i finansijske pomoći njihovoj borbi, kao i većeg medijskog prostora.” – kaže Alma Midžić.
„Žene Kruščice“ organizovale su se kako bi zaštitile reku Kruščicu na kojoj je bilo planirano građenje čak četiri mini hidroelektrane. One ovu borbu vide kao borbu za svoje živote, za svoju pijaću vodu i za svoje izvore, koje su čak bile prinuđene da brane i svojim telima.
“Vlast, koja bi trebalo da štiti svoje građane, u našem slučaju je poslala specijalce na goloruke žene.” – ističe Maida Bilal iz ove inicijative.
Pored fizičke odbrane reke, rešile su da preuzmu mesnu zajednicu čijim radom nisu bile zadovoljne.
“Kod nas u mesnim zajednicama sede isključivo partijski poslušnici, tako da smo mi u nekom trenutku rešili da ih jednostavno maknemo. Izglasali smo im nepoverenje.” – dodaje Bilal.
“U novembru prošle godine sazvani su novi izbori za MZ i to u večernjim časovima. Nikada od rata na ovamo nije više ljudi došlo na te izbore. Jednoglasno smo izabrane nas šest žena. Ja se nikad nisam bavila politikom, postala sam predsednica saveta MZ kao čist amater. Prvo sam proučila statut i uočila brojne nelogičnosti u funkcionisanju MZ. Kada sam pogledala izveštaje iz prethodnih godina, shvatila sam da se kroz našu MZ opralo preko pola miliona maraka, a u Kruščici se ništa nije gradilo. Država bi trebalo da radi upravo ovo što mi radimo.” – zaključuje Tahira Tibold.
Dok država odstupa i dopušta da interes krupnog kapitala prevlada, građani su prepušteni sami sebi u odbrani svoje neposredne okoline.
“U BiH propadaju čitavi gradovi, a o selima da ne pričamo. Zato su ove bitke za reke jako bitne, jer je nama potrebna i decentralizacija u ovakvim borbama koje nazivamo građanskim i koje su često vrlo sužene i malog dometa.” – ističe Alma Midžić.
Platforma „Zagreb je naš“ nastala je pred lokalne izbore, kada je ustanovljeno da je aktivistička borba dosegnula svoje limite. Ciljevi ove platforme bili su da se, iz pozicije nekoga ko se protivi odlukama gradskih vlasti, preuzme uloga aktivnog učesnika u političkom procesu, kroz rad u gradskoj skupštini i generisanje rešenja za različite komunalne probleme.
“Stranku smo osnovali iz organizacijskih razloga, a okupili smo još više manjih stranaka i pokreta koju su levo orijentisani. Dobili smo četiri mesta u gradskoj skupštini, što je u tom trenutku bio veliki uspeh. Naš izlazak na izbore ne znači da smo odustali od aktivizma, i dalje smo jednom nogom na ulici, a drugom u politici.” – naglašava Robert Faber.
Organizator konferencije Omladinski centar „CK13“ u toku ove godine angažovao se i uključio u rad inicijative „Ne damo Livadicu“. Delovanje inicijative naišlo je na zid od strane institucija počev od mesne zajednice, pa do viših gradskih instanci.
“Građani gube poverenje u demokratski sistem i u njegove institucije, postavlja se pitanje da li je u pitanju zamor materijala ili je sistem prevaziđen. U postjugoslovenskom regionu i dalje živimo „demokratsku tranziciju“ koja se sprovodi mimo građana ili nasilno.” – upozorava Borislav Prodanović.
Kroz lokalne probleme najbolje se vidi koliko je sistem usmeren protiv svakog oblika građanskog udruživanja. Državni aparat pokazao je da je uvek dobro organizovan kada je potrebno diskreditovati bilo koga ko mu se protivi. Ipak, iskustva inicijativa iz regiona, koje su imale priliku da predstave svoje delovanje tokom trajanja konferencije, govore nam da građani nisu sami u svojim borbama, već da potencijalna pomoć leži u organizacijama civilnog društva koje već imaju iskustva u različitim vidovima borbe sa državom i koje su spremni da zajedno sa građanima doprinesu stvaranju nekog novog sistema koji će biti morati da bude po meri građana, a ne pojedinaca koji se kriju iza države koja ih štiti.
“Novi Sad se kao Evropska prestonica kulture 2021. obavezao na veće uključivanje civilnog sektora u kreiranje kulturnih politika, ali se to ne dešava, već se naprotiv nastavlja diskreditovanje. Institucije su zatvorene i zato nema prostora da se glasno govori o problemima i iznose ideje o njihovom rešavanju. Mi iz civilnog sektora moramo zajedno sa građanima da insistiramo na tome da institucije rade svoj posao. Mi smo i organizovali diskusije o primerima borbe, a ne o teoriji, upravo da bismo ohrabrili i neke druge ljude koji imaju slične probleme, kao i da bismo dali medijski prostor koga gotovo da nema.” – zaključuje Ozren Lazić.
Konferenciju su zatvorile prezentacije građanskih inicijativa „Vratite Magnoliju“ i „Savica ZA Park“ iz Zagreba, „Odbranimo reke Stare planine“ i „Žene Kruščice“.
